Šta su ta vlakna i zašto su bitna?

Često slušamo o tome kako je neka namirnica „bogata vlaknima“ i već kao uslovni refleks zaključujemo da je onda sigurno i zdrava. I to jeste istina, ali zašto je to tako?

Većina ljudi ne unosi dovoljno vlakana u organizam. Studije spovedene u Velikoj Britaniji pokazuju da većina ljudi unosi najviše 14g

Hrana bogata vlaknima

vlakana dnevno, iako je idealna količina 18g dnevno, tačnije, toliko je potrebno odrasloj osobi da bi organizam iskoristio sve blagodeti vlakana.

Postoje dve vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva, i obe su podjednako važne za naš organizam. Rastvorljiva vlakna pomažu da se snizi nivo holesterola u našem organizmu, dok se nerastvorljiva vlakna ne mogu variti, već samo „prolaze“ kroz naš digestivni trakt, čineći da se druga hrana koju smo pojeli vari brže i lakše. Hrana bogata vlaknima daće Vam duži osećaj sitosti, što je sjajno ako pokušavate da se ne ugojite ili da oslabite.

Ovsene pahuljice su jedan od najvrednijih izvora vlakana. One su, takođe, jedna od retkih namirnica bogatih obema vrstama vlakana. Na 100g sadrže čak 10g korisnih vlakana. Budući da su Anđeli kolači napravljeni od čak 35% integralnih ovsenih pahuljica, samo dva kolača podmiriće osminu Vaših dnevnih potreba za vlaknima. Ostalu količinu možete uzeti iz povrća i voća, mahunarki, koštunjavog voća, integralne testenine, integralnog peciva… U svakom slučaju, korisnih vlakana nema u mesu, niti u bilo kojoj namirnici životinjskog porekla.

Advertisements