Šta jedete u industrijskoj hrani?

Kada bi ovo bio američki blog (osim što bi bio na engleskom) naslov ovog teksta bio bi mnogo više senzacionalistički, nešto kao: Namirnice koje će Vas ubiti! Ipak, umesto toga, samo želimo da skrenemo pažnju na to šta danas ulazi u sastav gotovo svih industrijskih proizvoda a neverovatno je štetno. Danas pišemo o tri najčešće korišćena sastojka. Kada pročitate, biće Vam jasno zašto se Anđeli kolači prave bez ikakvih aditiva i sličnih sastojaka. Ukratko: i mi jedemo svoje kolače i milo nam je naše zdravlje!

Glukozni sirup nastaje hidrolizom skroba. U Americi se najčešće pravi od kukurza, zbog čega ga češće deklarišu kao “kukuruzni sirup” (corn syrup), a u Evropi češće od drugih žitarica ili krompira. Iako u nazivu ima reč “glukoza”, u sastavu industrijskog glukoznog sirupa ima od 10% do najviše 43% glukoze. Ostalo čine mahom oligosaharidi i maltoza, ali u tragovima može sadržati i živu! Termometri sa živom se sve ređe koriste iz bezbednosnih razloga. Koliko je bezbedno uneti je u organizam? Glukozni sirup koristi se da bi se sprečilo kristalisanje šećera, dakle najčešće u kombinaciji sa šećerom, kao i da bi proizvod dobio na volumenu.
Istraživački centar Dečje bolnice u Ouklendu dokazao je da, za razliku od, na primer običnog belog šećera, koji naše telo pretvara u energiju, glukozni sirup ne samo da ne snabdeva telo energijom, već troši dodatnu energiju organizma na varenje. Naime, glukozni sirup se u digestivnom traktu apsorbuje čak 5 puta teže od šećera. Više o tome možete čitati u tekstu doktora Marka Hymana, autora više knjiga o ishrani.

 food-additives

Sojin lecitin je aditiv (E 322) koji služi za spajanje inače nespojivih jedinjenja, npr. vode i ulja. Koristi se masovno u prehrambenoj industriji, nažalost, najčešće u proizvodima koje konzumiraju deca, kao što su keksi. Često se koristi u proizvodnji čokolade jer sprečava izdvajanje masti od ostatka proizvoda. Najveća kontraverza koja prati ovaj aditiv jeste činjenica da se dobija iz soje, a soja je jedna od prvih namirnica koje su počele da se genetski modifikuju. No, čak i kada bismo bili sasvim sigurni da je sojin lecitin koji jedemo iz organske i non-GMO soje, ostaje drugi problem: lecitin se u 90% slučajeva izdvaja iz fermentisane soje. Jedini proizvodi u kojima se koristi lecitin nefermentisane soje su sojino mleko i tofu sir. Osim što povećava volumen biljke, fermentacija soje generiše moge toksine štetne za ljudski organizam. Još jedan problem koji sa sobom nosi upotreba soje jeste činjenica da se prilikom uzgajanja soja uvek tretira pesticidima. Oni ostaju u biljci i posle obrade, i oni su, zapravo, uzročnici takozvane alergije na soju, koja se najčešće manifestuje glavoboljom, mučninom i povraćanjem, ili, pak, osipom i crvenilom na koži. Ali, verovatno je najgore svojstvo sojinog lecitina delovanje na organizam na isti način na koji deluje hormon estrogen! Više o tome možete čitati na sajtu fondacije Live Strong.

Mononatrijum glutamat je so glutaminske kiseline, poznata i pod imenom monosodium glutamate , skraćeno MSG, ali i pod oznakom E 621. Reč je o aditivu koji se najčešće koristi kao pojačivač ukusa. Iako je u američkoj nacionalnoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) klasifikovan kao “uopšteno priznat kao siguran”, upotreba MSG-a i dalje se dovodi u vezu sa zdravstvenim problemima. Štaviše, upravo je FDA tokom proteklih decenija konstantno dobijala informacije o neželjenim reakcijama na MSG. Reakcije su uključivale povraćanje, znojenje i valunge, nadutost lica, osipe na koži, ubrzan rad srca, bolove u grudima i mučnine. Zbog toga veliki broj inostranih proizvođača ističe na ambalaži ako u sastavu nema ovaj sastojak. Više o zdravstvenim rizicima od unošenja mononatrijum glutamate možete čitati i u tekstu doktorke Katherine Zeratsky, sa čuvene klinike Mayo.

 

Advertisements